Zašto ću glasati za Evropsku Srbiju

Evo, došli smo do onog trenutka kad se svi pravimo kao da biramo između dobra i zla. Studentska lista. Divno. Studenti. Blokade. Protesti. Nadstrešnica. Sve to je bilo legitimno, potrebno i, priznaću, ponekad i zabavno gledati kako se sistem grči. Proveo sam 10 meseci života blokirajući fakultet, redareći na protestima i volontirao za studentski pokret. Ali sada su se studenti pretvorili u listu od 250 akademika, bivših sportista, bivših guvernera i raznih drugih uglednika koje su odabrali plenumi.
I sad, umesto da priznaju da su se pretvorili u klasičnu političku formaciju (samo bez partije, jer partija je prljava, a oni su čisti), oni i dalje glume da su neka viša sila koja je iznad svega. „Studenti pobeđuju.“ Ah, da. Kao da će na 26. oktobra neko da im preda ključeve države uz bubnjeve i kolo, a onda će oni u 100 dana da demontiraju režim, uvedu vladavinu prava i još stignu da polože ispite. Što bi Ješić rekao “a ko će da hapsi Marka Krička?”.
Evropska Srbija, s druge strane, nije se pretvarala da je nešto drugo. SSP, SRCE, Solidarnost… Imaju ime, imaju lice, imaju istoriju grešaka i, što je još važnije, imaju jasan stav: Srbija treba da ide u Evropsku uniju, a ne da se vrtimo u krug dok čekamo da se neko seti šta tačno znači „borba protiv korupcije“ van slogana.
Jer evo u čemu je stvar. Studentska lista je odlična u tome da kaže šta neće. Neće korupciju. Neće kriminal. Neće Vučića. Super. A šta hoće? Program od 11 tačaka koji zvuči kao dobar seminar na fakultetu. Lepa želja. Samo što država nije seminar. Država je prljava, spora, puna kompromisa i ljudi koji znaju gde su knjige i gde su sefovi. I tu dolaze oni „stari“ političari koje svi vole da pljuju, ali koji bar znaju kako se piše predlog zakona (hello zakon o tužilačkoj policiji koji su pravnici iz SSP godinama pokušavali da pokrenu kao temu u skupštini).
Ja ću glasati za Evropsku Srbiju zato što želim opciju koja otvoreno kaže da je evropski put prioritet, a ne nešto što se podrazumeva dok se svi bavimo moralnim trijumfalizmom. Zato što preferiram ljude koji su već bili u politici i znaju kako izgleda poraz, a ne one koji tek sada otkrivaju da je skupština nešto više od Instagram stori-ja.
Ako Studentska lista pobedi – čestitam. Biće zanimljivo gledati kako se plenum pretvara u kabinet. Ako ne – bar ću znati da sam glasao za one koji nisu glumili da su iznad politike dok su se u nju gurali.

“Ali vi ništa niste postigli 14 godina, sklonite se i pustite bolje da dođu” je u najmanju ruku uvredljiva argumentacija za sve borce protiv ovog režima koji su ugnjetavani svih ovih godina. Neke od afera koja je aktualizovala Marinika Tepić, nosilac liste ES:

1. Apoteka Pančevo i radnja „Gigi“ (2018). u Skupštini je Tepić iznela podatke po kojima je Apoteka Pančevo tokom više godina uplatila gotovo 40.000 evra zanatskoj radnji „Gigi“, čija je vlasnica bila majka tadašnjeg poslanika Željka Sušeca. Tvrdila je da su među kupljenom robom bile kese i vreće i postavila pitanje da li je Sušec posredovao u poslu.
2. „Krušik“, GIM i trgovina oružjem (2019–2020). U ovoj aferi Tepić je politički pojačala priču o poslovima valjevske fabrike „Krušik“, povlašćenim cenama za privatne posrednike i ulozi firme GIM, povezivane s Brankom Stefanovićem, ocem tadašnjeg ministra policije. Važna ispravka u podeli zasluga: dokumente je novinarima dostavio uzbunjivač Aleksandar Obradović, a BIRN je objavio istraživačke tekstove; Tepić je potom iznosila dodatne optužbe o trgovcu oružjem Slobodanu Tešiću i predala materijal tužilaštvu.
3. Muhamed Dahlan, Adham Madalala i „arapski poslovi“ (2019). Tepić je tražila objašnjenje o ulozi Muhameda Dahlana i Adhama Madalale u izvozu srpskog oružja u Saudijsku Arabiju i UAE, pa je ta pitanja povezala sa ugovorima o Etihadu, Al Dahri, „Beogradu na vodi“ i zemljištu PKB-a. O ugovoru sa Etihadom i njegovoj tajnosti ranije su istraživali, između ostalih, CINS i BIRN.
4. „Jovanjica“ (2019–2020): Ovu aferu često ubrajaju u Tepićin dosije, ali nije precizno pripisati joj da ju je ona prva razotkrila. Danas u svom pregledu navodi da je Miroslav Aleksić javno iznosio fotografije i dokumenta o vezama optuženih sa vrhom vlasti. Tepić je zatim pojačavala pitanja o mogućoj institucionalnoj zaštiti i objavila tvrdnje o brodu Predraga Koluvije, koji je kasnije bio u vlasništvu BIA, i navodnom prisustvu partnerke Ane Brnabić.
5. „Aseko“ i brat Ane Brnabić (2020). Tepić je predala tužilaštvu ugovore koji su, prema njenim tvrdnjama, pokazivali da je kompanija „Aseko“, u kojoj je radio Igor Brnabić, dobila posao od 180 miliona dinara za Kancelariju za IT i eUpravu. Iznela je i tvrdnju da je firma tokom dve godine iz budžeta dobila više od 40 miliona evra.
6. Broj umrlih od kovida i Krizni štab (2020). Tepić i advokat Vladimir Todorić podneli su krivičnu prijavu protiv premijerke, ministra zdravlja i članova Kriznog štaba, tvrdeći da je javnost obmanjivana o toku epidemije i broju umrlih, između ostalog uoči izbora. U isto vreme BIRN je, na osnovu podataka iz informacionog sistema, ukazao na razliku između internih i javno saopštavanih brojeva.
7. Telekom–Wireless Media i kupovina Kurira (2020). Tepić je novinarima pokazala ugovor prema kojem je Telekom Srbija uložio gotovo 38 miliona evra u firmu Wireless Media, povezanu sa Igorom Žeželjom. Njena tvrdnja bila je da je 10 miliona evra poslužilo za kupovinu „Kurira“, a ostatak za sadržaje koje bi Telekom ponovo otkupljivao. CINS je istraživao ulaganje i sumnje u njegovu svrhu, dok je Wireless Media osporila Tepićino tumačenje.
8. Jagodina i Dragan Marković Palma (2021). Tepić je objavila svedočenje bivšeg hotelskog radnika i optužila Markovića da su na zabavama u Jagodini seksualno iskorišćavane žene i maloletnice. Zbog težine navoda važno je reći i šta se dogodilo u postupku: Više javno tužilaštvo u Kraljevu saopštilo je u avgustu 2021. da tada nema osnova sumnje ni dokaza za pokretanje krivičnog postupka.
9. Belivukova grupa, bakljade i zapošljavanje u JKP „Higijena“ (2021–2023). Tepić je tvrdila da su ljudi povezani sa grupom Veljka Belivuka učestvovali u bakljadama tokom zabrane kretanja 2020. i zatim dobijali poslove u pančevačkom javnom preduzeću „Higijena“. Godine 2023. objavila je ugovor o radu Vladimira Greka, jednog od okrivljenih u predmetu protiv Belivukove grupe.
10. Rio Tinto i navodna uputstva medijima (2024). Tokom rasprave o litijumu, Tepić je otvorila pitanja o privatnim ugovorima meštana Jadra i Rađevine, a u Skupštini pročitala dokument za koji je tvrdila da predstavlja uputstvo medijima sa nacionalnom frekvencijom koje stručnjake da pozivaju u emisije.
11. „Skaj“, Filip Korać i navodna veza vlasti s narko-mrežom (2025). Tepić je predstavila dokumenta za koja je rekla da potiču od francuske policije i tužilaštva, i tvrdila da prepiske Filipa Koraća ukazuju na veze sa Novakom Nedićem i Andrejem Vučićem. Ipak jedna njena tvrdnja – da je na paketima kokaina bio lik Aleksandra Vučića, ispostavila se pogrešnom: Danas je naveo da je na slici bio predsednik Kolumbije, a N1 je preneo da je Tepić priznala da deo prikazanih fotografija nije iz Europolove dokumentacije.
12. Navodni prislušni centar u EPS-u (2025). Tepić je, pokazujući dokument koji je predstavila kao dokument UKP-a, tvrdila da je u EPS-u postojao tajni centar za prisluškivanje i da su podaci dostavljani Dijani Hrkalović.
13. „Tamnava“, EPS tenderi i Dragoljub Zbiljić (2026). U serijalu SSP-a „Put za zatvor – pravda za Srbiju“, Tepić je povezala poslove firme „Energotehnika Južna Bačka“ sa ispumpavanjem kopa „Tamnava“ posle poplava 2014, tenderima EPS-a i projektom glavne crpne stanice NGC1 u Novom Sadu. Iznela je i tvrdnje o budućem naftovodu Srbija–Mađarska i mogućem pogodovanju Zbiljićevoj firmi.
14. „Put za zatvor“: nadstrešnica, Generalštab, Mandić i Lončar (2025–2026). U seriji svojih političkih „optužnica“, Tepić je tražila ispitivanje Miloša Vučevića u vezi s rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu, problematizovala skidanje zaštite sa Generalštaba i iznosila tvrdnje o poslovima Vladimira Mandića sa državom. Serijal se proširio i na druge funkcionere, među njima Zlatibora Lončara, uz optužbe povezane sa slučajem helikopterske nesreće i fabrikom vakcina „Sinofarm“.

Ne želim nikoga da odvratim od glasanja za Studentsku listu, ali želim da se prestane sa satanizacijom Pro-Evropske opozicije koja je za 14. godina Vučićeve autokratije opravdala svoje postojanje.