Kako se nositi sa negativnim mislima

Na 11-časovnom putovanju autobusom desile su mi se dve neprijatnosti: nisam imao internet mrežu i slušalice su mi se pokvarile. To je dovelo do toga da po prvi put posle dugog vremena budem ostavljen sam sa svojim mislima (horror). Pošto smo preokupirani informacijama sa svih strana, retko kada se desi da budemo sami sa svojim mislima. Ali to je neophodno kako bi procesirali događaje iz našeg života, sadašnjosti i okoline. Da li ste ikada razmišljali o tome zašto se osećate bolje nakon dužeg tuširanja? Zato što ste dobili 15-ak minuta vremena da budete ostavljeni sa svojim mislima dok vam je cirkulacija u telu pospešena toplotom vode (jedan od najpopularnijih subreddit-a je posvećen ovakvim mislima r/showerthoughts ). Ali kada tih desetak minuta prerastu u sate, to zna da postane neprijatno jer smo po automatizmu skloni ruminacijama i razmišljanjima o nerealističnim scenarijima koji mogu da vas uplaše. Srećom, godinu dana sam išao na REBT terapiju (hvala Mirjani koja mi nije naplaćivala ove sesije u zamenu za to da naše sesije budu snimljene kako bi mogla da ih predstavi svom licenciranom mentoru). REBT (racionalno-emotivna bihevioralna terapija) ima za ideju da ljude ne uznemiravaju sami događaji, već njihovo viđenje i tumačenje tih događaja. Vežbanjem, uspevamo da negativne misli preusmerimo u izbalansirane (ne veštački pozitivne jer je to nerealistično). U suštini gaslightujete sebe da je stanje bolje nego što vam se čine dok god sebe ne ubedite u to.

Evo koje negativne misli su mi se javljale i kako sam pokušao da ih racionalnije sebi predstavim.

1. Negativna misao: Neću se uklopiti u radni kolektiv.

• Nova perspektiva: Za uklapanje je potrebno vreme i ne moram odmah (niti ikada) sa svima da budem najbolji prijatelj. Dovoljno je da budem ljubazan i profesionalan. U prošlosti sam uspevao da izgradim odnose sa ljudima, pa imam veštine da to uradim ponovo, korak po korak.

2. Negativna misao: Neću moći mentalno da podnesem pritisak na novom poslu.

• Nova perspektiva: Svaki početak je izazovan dok ne naučim kako stvari funkcionišu. Normalno je da osećam pritisak, ali to ne znači da ću “pući”. Učiću postepeno, tražiću pomoć kada mi zatreba, a moja otpornost na stres će rasti sa iskustvom. Uostalom, uvek imam izbor da promenim posao ako zaista postane neizdrživo.

3. Negativna misao: Nisam dovoljno plaćen za svoj posao.

• Nova perspektiva: Ova plata je moja trenutna polazna tačka, a ne moja konačna sudbina. Ovaj posao mi trenutno pruža finansijsku sigurnost i radno iskustvo dok gradim veštine za bolje plaćenu poziciju u budućnosti (bilo u ovoj ili nekoj drugoj firmi).

4. Negativna misao: Razboleću se.

• Nova perspektiva: Moje telo je otpornije nego što mislim. Pošto sam svestan da stres može uticati na zdravlje, svesno ću se truditi da spavam dovoljno, hranim se što bolje mogu i ostavim posao na poslu kada mi se završi smena. Slušaću svoje telo i postaviti granice.

5. Negativna misao: Sav moj trud će biti uzalud.

• Nova perspektiva: Nijedan trud nije uzaludan ako iz njega nešto naučim. Sve što radim gradi moju radnu etiku, obogaćuje moj CV i uči me kako da se nosim sa teškim situacijama. Rezultati često nisu linearni, ali se akumuliraju.

6. Negativna misao: Neću moći da radim na sebi.

• Nova perspektiva: Sam ovaj posao je poligon za rad na sebi – ovde ću vežbati strpljenje, komunikaciju, postavljanje granica i emocionalnu regulaciju. Vreme i energija će biti ograničeniji, ali „rad na sebi“ ne mora biti veliki projekat. Mogu ga svesti na male, konzistentne navike koje se uklapaju u novi ritam.

7. Negativna misao: Izgubiću socijalni život.

• Nova perspektiva: Moj raspored će se promeniti, što samo znači da ću morati bolje da planiram vreme. Kvalitet vremena provedenog sa prijateljima je važniji od kvantiteta. Pravi prijatelji će razumeti moje nove obaveze, a možda upoznam i sjajne nove ljude upravo na poslu.

8. Negativna misao: Neću imati vremena za svoje hobije.

• Nova perspektiva: Možda ću imati manje vremena nego pre, ali to će učiniti vreme za hobije još dragocenijim. Kada budem imao slobodan dan, svesno ću odvojiti bar sat vremena za ono što volim, umesto da besciljno skrolujem po telefonu.

9. Negativna misao: Postaću apatičan kao i većina ljudi koji radi u servisnoj industriji.

• Nova perspektiva: Tuđe reakcije ne određuju moju. Činjenica da se ovoga plašim je zapravo dobra – to znači da sam svestan rizika i da mogu aktivno da radim na tome da sačuvam svoju empatiju i energiju. Moj posao u servisnoj industriji je samo uloga koju igram nekoliko sati dnevno, to nije moj celokupan identitet.

Okej Damjane, ali ti si ovo vežbao. Kako neko kao početnik može sebe da trenira za ovakve stvari. Moj predlog je da koristite Zig-Zag tehniku. Zig-zag tehnika služi upravo za to ne da jednom kažemo pozitivnu misao, već da ukrstimo mačeve dok racionalna ne pobedi. Uzmimo primer sledeću misao: “Život će mi proći na radnom mestu”.

ZIG 1 – Napad I:
“Pa pogledaj realno – radićeš 45-50 sati nedeljno u smenama, dolazićeš kući mrtav umoran. Za šta ćeš drugo imati snage? To i jeste život koji prolazi u radu.”

ZAG 1 – Odbrana R:
“Tačno je da ću raditi mnogo i da ću biti umoran, pogotovo prvih meseci. Ali hajde da računamo: 50 sati od 168 sati koliko nedelja ima, to nije ceo život. Ostaje mi još 118 sati za spavanje, ljude, odmor, telefon, šetnju. Umor mi smanjuje energiju, ali mi ne briše život.”

ZIG 2 – Napad I:
“Da, ali i kad ne radiš, mislićeš o poslu i samo ćeš spavati da se oporaviš. Spavanje i razmišljanje o poslu nije život.”

ZAG 2 – Odbrana R:
“Da, na početku ću verovatno i kod kuće vrteti posao u glavi – to je normalno dok učim novo. Ali mozak se adaptira, posao postaje rutina i manje ga nosim kući. A oporavak, spavanje, izležavanje – to JESTE deo života, ne gubitak života. Ne moram da se provodim 24/7 da bi život imao smisla.”

ZIG 3 – Napad I:
“Ali vidi ljude oko sebe u servisnoj industriji – svi su apatični, život im prolazi u smenama. Zašto bi ti bio drugačiji?”

ZAG 3 – Odbrana R:
“Primećujem samo one najglasnije koji se žale, to je pristrasnost. Istina je da neki ljudi tamo zaglave, ali ima i onih koji rade taj posao a imaju partnera, decu, hobije, putuju s vremena na vreme. Oni su dokaz da je teško, ali MOGUĆE. Ne moram da kopiram najgori scenario. A to što se sada plašim apatije je zapravo moj zaštitni znak – znači da mi je stalo da ne postanem takav.”

ZIG 4 – Napad I, slabiji:
“Dobro, ali šta ako nemaš snage da biraš drugačije? Šta ako te sistem samelje?”

ZAG 4 – Odbrana R, jača:
“Ne moram da imam snage za velike stvari. Dovoljno je da sačuvam male ostrva života: kafu sa drugom jednom nedeljno, 20 minuta mog hobija, šetnju posle smene. Život mi neće proći pored rada, on će se dešavati i dok radim – u razgovoru sa kolegom, sa mušterijom, u veštini koju stičem. I najvažnije: ovaj posao je faza koju JA koristim, nije zatvor. Ako postane nepodnošljivo, imam pravo da ga promenim sa više iskustva nego sada.”

Da li ste posle ove zig-zag interakcije barem malo sebe ubedili da vaš prvobitni stav nije racionalan već katastrofiranje? Ako je takav slučaj, uspešno ste odvratili negativnu misao i samo ćete biti bolje u tome u budućnosti. Zapravo nije cilj da budemo u deluziji kako je sve idealno (tako nešto ne postoji), ali dovoljno izbalansirano da možemo sebe ubediti i u drugačiji stav od prvobitnog.