Koliko god ljudi želeli da čuju, ne postoji utvrđen obrazac u nutriciji koji univerzalno može da se primeni za bilo koga. Nutricija je kompleksna i nalazi se u intersekciji između hemije, biologije i genetike. Nešto što može da spase život nekome (bezglutenska ishrana) može dovesti do nepotrebnih restrikcija kod druge osobe. Krajem prošlog veka, bilo je popularno razmišljanje da ishrana puna masti dovodi do povećanja telesne težine. To je dovelo do eksplozije “light” ili “fat free” verzija proizvoda koji su sadržali redukovan sadržaj masti u odnosu na originalni proizvod.
Početkom 2000-ih razbio se taj mit i centar krivice se svalio na dodati šećer u proizvodima. Tada smo dobili “zero” ili no sugar verzije proizvoda sa ciljem da smanji unos dodatih šećera kod konzumera preko veštačkih zaslađivačča. Mislim da je to dobar pravac jer ako se oko jedne stvari nutricionisti i biohemičari slažu, to je da dodati šećer (prerađeni šećer, ekstrakti šećera poput beloh šećera iz repe ili visoko fruktoznog sirupa) dovodi do insulinske rezistencije, metaboličkih bolesti. Da ne pominjemo da se višak šećera u organizmu konvertuje u masti za koje se smatra da se teže sagorevaju kasnije. Veštački zaslađivači su, po mom mišljenju, previše demonizovani bez ikakvih dokaza. Sama činjenica da no sugar proizvodi ne izazivaju karijes kod ljudi ih već stavlja u prednost u odnosu na proizovde sa šećerima.
Da se vratimo u sadašnjicu i trenutnu eksploziju “protein” proizvoda. Čokoladice sa proteinom, šejkovi, hleb pa i grickalice poput smokija dobili su protein verziju koja sadrži povećani udeo proteina u njima. Međutim, ako gledamo epidemiološku situaciju, većina ljudi uopšte nije deficitna u proteinima (unose više od 1g proteina po kg telesne težine na dan), a više od 2g proteina po kg kreće negativno da utiče na bubrege i joše neke organe u telu, ali to je van dometa ovog teksta. Moje predviđanje je da će sledeći prehrambeni trend biti fiber (vlakna). Jedini problem je što su vlakna najskuplja za ekstrakciju i najteže se kombinuju sa popularnim procesiranim proizvodima, tako da će to predstavljati potencijali problem prehrambenoj industriji da ih učini dovoljno pristupačnim da zažive kod potrošača a da ostanu profitabilni.
Voleo bih da postoji utvrđena dijeta koje treba da se pridržavaš i da ne moraš da brineš, ali to nije tako u stvarnosti. Koliko god voleo da je veganska ishrana najzdravija, vegani imaju poteškoće da pokriju sve mikronutrijente, amino kiseline i često moraju da se oslanjaju na suplementaciju. Veganska dijeta je takođe nepraktična i neodrživa za bilo koga ko iole izlazi iz kuće (da, moguće je nositi hranu svuda sa sobom ali to je daleko od praktičnog). Ako možemo da se odlučimo za najzdraviju dijetu, to bi bila tkz DASH dijeta (Dietary Approaches to Stop Hypertension) koja se fokusira na hranu sa niskim glicemijskim indeksom, malom količinom sodiuma i šećera koji su nedvosmislenom povezani sa kardiovaskularnim bolestima.
Hajde i da zamislimo scenario gde ste 100% u mogućnosti da se hranite po ovim strogo definisanim restrikcijama. Mentalni pritisak koji to stvara kod osobe gotovo zasigurno više utiče na zdravstveno stanje osobe (brojanje kalorija, čitanje etiketa, finansijski izdaci) nego kada bi se osoba samo trudila da uradi sledeće stvari: izbaci procesiranu hranu, dodate šećere i zasićene masne kiseline. Već ćete se hraniti zdravije od 90% populacije. Ali Damjanee i ulja su procesirana hrana, da, ako ćemo da ulazimo u tehnikalije ali postoji NOVA skala koju su razvili naučnici iz brazila koji deklarišu svaki proizvod i namirnice u 4 kategorije:
1 Neprerađena ili minimalno prerađena hrana
Sveže, sušeno, smrznuto ili pasteurizovano voće i povrće, žitarice, mahunarke, meso, riba, jaja, mleko, prirodni jogurt bez dodataka, začini itd. (nema dodataka soli, šećera, ulja ili aditiva).
2 Prerađeni kulinarski sastojci
Ulja, puter, šećer, so, med, skrob – sastojci dobijeni iz grupe 1 (ili prirode) i namenjeni kuvanju i začinjavanju.
3 Prerađena hrana
Konzervirano povrće/voće, sir, hleb, dimljeno ili sušeno meso/riba, konzervirana riba – napravljeni dodavanjem soli, ulja, šećera ili sličnih sastojaka iz grupe 2 hrani iz grupe 1.
4 Ultraprerađena hrana (UPF)
Industrijske formulacije sa malo ili nimalo cele hrane iz grupe 1 – gazirana pića, čips, keksi, instant supe, brza hrana, mnogi pakovani grickalice, slatkiši, gotova jela itd. Često sadrže aditive (emulgatore, arome, boje…), hidrogenizovana ulja, izolate proteina i slično. DA, to znači da i whey proteinski šejkovi ne spadaju u zdravu hranu koliko god se ubeđivali da spadaju.
Dakle, izbegavajte kategoriju 3, a potpuno eliminišite 4, i hranite se raznovrsno i to je sve što treba da znate o nutriciji.
Leave a Reply